box 44/10
13. Miscellaneous
a eu de
odne.
su varijacije o istoj temi. Ta anatolska poezija ostaje
epizodom, kojoj manika razvoj.
Gotovo glavnu ulogu u svim tim anatolskim koma-
dima — kao i u obce u modernih beckin pisaca — igra
la je
sladka curica z predgradja (das süsse Mädel aus der Vor¬
de
stadt.) Ona je tako naiva, kad se pretara, tako ljubo
ei, to
bezobrana u svom nehijenom egoismu, ona znade tako
in
drazestno bedasto briljati, ona je tako dobra bena (Tol-
keni.
patsch.) Ovaj nam se tip i ovako cria, a i becki moderni
toon.
pisci imali su razoga, da raju tu sladku curieu, kakov
povede
velju ili stood slina. Taj glupi razgovor prije svega na¬
vrième
laze oni tako ljubkim, jer je nedostatak naobrażenosti i hi-
jehti
pernaobrażenosti. Usalonima sinkaju se ustva i dosjettke,
rugo.
tamo najalla miso morada bude odjevenu frak.
nije
tom zagaljivom zraku hinjeni dosjetaka uti covek neku
titi.
ceniu za onom draestrom glupośću, ali uza sve to tip
nje
one sladke curice, nema positive vrednosti, on se rali¬
glasi
kuje od tipa drugih žena tek nedostatkom naobrażenosti.
Prva Schnitzlerova drama, koja se na pozornici pri¬
to
kazivala, bila je gluma „Das Märchen.
Sádzaj joj je ovaj: Fedor Denner, mlad spisateli, ruga
se prici o paloj devoici i brani naranu juba med
muka i tene tolikom testino, da se posteni malogradjani,
la
to su se skupili u porodice Theren, zgrażaju nad njim. On
upli
se zaljubi strastveno u lieu Fanku Theren i čuje od nie
am
same, — koja ga tako zahvalno slusala, kad je branio on
naranu juba — da je ona sama pripadala vec odavna
mukarcima — jednom, koji ju ja zaveo i ostavio, i dru-
Ova
go, komu se ostavljena bacila u naručaj. Ali je ta drugi.
k. U
ka čuje o njenom prom presupku, takoder ostavi. Ali se
Lie¬
sada Fedor Denner, taj žestoki branić naravne ljubavi, po¬
każe kao jako slabi delik-značaj. On ne może da zaboravi
proslosti Fankin. On cuti, da bi mora propasti, ako je
gen
ożeni, te učini isto kao i naj drugi, ali sasim posten,
tra¬
jer nije okusio zabranjene ljubavi. Fedor se smijo pricio
koje
paloj devoici, ali je i to — dakako ne smijemo da zabo-
ravimo ono malogradiansko druto, die se in biva
u istinu prica iz starih vremena? Ne, to je gorka istina, ali
re ipsae
ima jos i žalostnijih pria, koje danas jos uviek ostaju pri-
cama — a to je pria, u kojojmu, koji ljubi paludjevoku,
zaboravija te uzima djevojku za zakonitu tenu.
Gluma je ova propaa. Kako stvari stoje bila je sud-
bina ove glume razumljiva i teko bi se nasla publika, koja
bi je prijasnije primila.
Tai Fedor Denner je prekrasno ocran. U njemu vi¬
dimo duhovita dekadenta, kakvoga sto puta u životu su-
recemo. S najvecom sigunos cria Schnitzler og neret¬
nika, koji ne może la se snadje u množini razpoložena.
Schnitzler biva kadikad brutalan u svom crtanju, ali koli¬
kogodi ta brutalnost może da u glumistu odbija, pak nas
on sujetnickog gedista ne vieja. A isti narani život
vidi se u Fanki i u svim osobama drame.
Ali sve ove i druge vraine, nisu mogle da Schnitzle-
rovoj glumi pomogu do uspieha. Ova se gluma bori illi
hoe da se bori za nesto, za neko novo doba, neki novi
red, neki novi moral. Tek ima pogresku, sto Schnitzler ne
może da każe, kako bi to novo doba, red ili moral mora¬
da bude. Gluma je neodu na kao i Fedor Denner sam.
On je slaba u svom zametku, nerela u svojej ideji, za to
nas ne de nigda zadovoljiti.
Mnogo bolje uspiela je Schnitzlerova sliedera, — a
możemo reci i do sada najbolja — gluma „Liebelei
koja se davala prvi put u bekom „Burgtheatrum. I odje
je radnja velo jednostana. Mizi Schlager, modistica, ima
poznanstvo sa stud. jur. Theodorom Kaiserom. Jednom
dovede ona sa sobom svoju prijateljien Kristin Weiring,
dobru devojku a kter nekog gulaca u nekom glumistuu
predgradu. Tui — kod Kaisera — upozna Kristina Theo-
dorova kolega Frica Lobheimera. Jedno se zaljubi u drugo.
Kristina je plaha i bojaljiva; nju boli sto je kadika suz-
draljiv i ona upozna gorku istinu, da njegov sviet nije
nen sviet. Jednom ga je videla lumistu, die jede
loi neke elegante dame, skojom jemnego, i od
ono casa nie mogła da u svojo dusi suspregne neki tajni
ljubomor. Stari Weiring, prema zna za odnosi svoje keri,
pak je pusta da de svojim putem. Ali uza sveto Kristina