13.
box 44/10
Miscellaneous
voljavati zanim potrebam, do kojih je parlamentu tako
malo stalo bilo, pada nije bilo toga §. 14., ne bi prostalo
nije sena. Fric je doduse posjeti u njenom domu, i to je
za nju najvea sea. I Fric, — iznajprije zateen u uzkom,
u ubogom svetu Kristininom — pak se pomalo zagrijava
za ganutlivu cednosti ljuba devojinu. Ali ta sea brzo
se pouti, jer se Fric oprasta, lih na dva tri dana, ali
Kristina je odajna, niu musi neka slutnja i misso, da Fric
ne ljubi nje toliko, koliko ona njega. Dani prolaze a Frica
nema. Kristina ne może da slada svoj strah i svoju uzu-
janost. Dolazi Theodor Kaiser, koji je kako ona znade
sproveo Frica. Izraz njegova lica kazuje jej odmal se:
Fric je mrta! — „Ubijen je!" dodaje Kaiser. Ona odmah
svaa, da je po na onu damu u loi. A sta sam onda
ja? jadikuje ona. „Sto sam mu ja bila?" I ona pita, nije
li stood zaniu ostavi, kakav list? — „Nista, vel Theodor
„Nista?" pita ona dalje. Nije li o niej ni govorio?
da, vel Theodor, posleduje, jutra, kad smo se zveli,
onda je i o Vama govorio!“ „ o meni!" veli ona u nei¬
mierno svojej boli; a za drugu se da ubiti — On
teli, da Frica jos jedannut vidi, ali je on vec pokopan.
sobi jo je pretien, ona mora na polje, barem na njegov
grob. Ukuani potrée za niom, ali stari Weiring se susi na
na semlju, jakujui On viene co do — ne ce dé¬
a mi znamo da ima pravo.
Sto nam se u „Lieblei-u osobito vida, to je njegova
jednostanst. Schnitzler je zaboravie, da je on duhovit Covjek,
a to nam dokazuje, da on może da bude pravi penik. Mi
odje vidimo realizam; dialog je tiv i sje i ne gubi seu
kojekakovim diskusijama, sto ne spadaju na stvar. I to je
glavno, to je pomogo komadu do potpunaisena uspieha
Dalinja je Schnitzlerava gluma „Freiwild. Cin se
biva unekom malom kupatilui pokazuje nam uero uspielom
ertanju lakoumni, veseli glumacki život jetnog kupalisto
lumista. Mlade umetnice nisu odve nemilordne i primaju
rado pozive častnika, koji svoj dopust sprowadzaju u kupa-
tilu. Samo jedna od lumica naiva, zivi za sebe, zivi po-
steno. Ali upravo ovu je polio poručnik Karinski. je-
govu životu ne cujemo mi nista dobra. Ali njegov pokusa.
da se priblici glumici, bude odbijen, i on razijden veli, da
vest po¬
je iamdiu nash stranska postojaa: to srbska narodna
petak na
slobodoumna stranka, uzimajuri taj in sa kaljenje na
chener
nije ni ona bola od drugi. Siikar Pava Rönning, koji ljubi
kivanim,
vue madu i poniżenu lumicu An Redel, cuje te reci¬
diplomatisk
senje naj-
udari častnika, kojiga jos por toda boca, ulice. Castnik
je kao i oba njegova druga bez oruja, te bude od veden,
sije poste¬
da se ne dogodi jos veci skandal. Rönning bude pozvan
tanje rie¬
nuzgredni
na doboj. Njegova dva prijatella budu mu deveria, ali
on ne primi zazova. On je onog, koji ga je vredio i pri¬
egipatskog
mieren kanio, a to nie nikka uzrok doboju. U njega
ta pojede
tek kanje
stoji glas rauma vie nego i konwencjonalne regule asti.
Si
Posjeti ga ritmaistor Rohnstedt, covjek pravedan i posten,
tien viest
koji osudjuje in pounikov, alis ljudski ozira Rönning
sili, da se tuée, jer se inace mora poručnik samo no
lica g. 1.
vetnaestos
degradovat, da i ubiti. Rönning sve to odbija. Slikaru, koji
se medium zarucios Annom Riedel, daju savet, da od¬
domain
putuje, ali on ostaje, prema zna poglej, koja ga čeka.
ivati ar¬
okretu
Poručnik ne znajdi drugo zlaza, ubije Rönning. Gluma je
od početka pa do kraja vlo zanimljiva, ali je opet — kao
i narodi
i Märchen“ vom zvedenju povarena, je ne cini ona
kaunih id
tisak, to ga autor solida vede. Rönningenije nista silio, da
mena ljud
odma baci poručniku u lice najvec uvrieu. On je teo¬
vlasti nas
reticki savimu svom pravu, no cini nam se ipak odvise
od njih da
nemilordan prama častniku, kojemu je tim njegovim po-
to co¬
stupanjem citava buducnost unisten. Ali unato sega toga
ona upri
dri nas gluma napete, te se tako może i tumaciti njen
daleko in
uspieh.
na korist
Tako smo u kratko oznacili rad Schnitzleroy na dra¬
tegiekkimi
matinom polju, Beckim se kritiarima cini, da Schnitzler
o tom na
prede nit dobre stare tradicije. U svom „Lieblei-u. cuju
Aziji, koji
se kadika sain tihi Grillparzerovi glasovi, a jos dese
pozdraviti
sie Schnitzler na Bauernfelda, maistera gracioso pro¬
koji se ne
zainog dialoga.
Ak¬
Ali uza sve to ne smijemo da zaboravimo, da je
bile dosle
Schnitzler dekadenat. Nesto sumorna, tezka lei u svim nie-
vadala, pr
govim delima, pa valida i u njemu samom. Zato se on
strana, ko-
brzo utrudii vetim delima nije dorso. Do sada bar¬
gledati da
nije mogao da se digne nad dramatku skich, na nabaenu
je osada
genre sliku. On nije boat, ali made prednost, da ono
nalazi uen
malo to ima, prikaże spreto i dra esto.
železnici,
A. Sr.
in Schneider