box 44/10
13. Miscellaneous
viest potvrdio sam englazzi premier lord
je imedju nasih stranaka postojala: to srbska narodna
parlamentu tako
petak na večer kod londonskog banketa u et lord Kir¬
slobodoumna stranka, uzimajuri taj in sa ajenje na
ne bi preostalo
chener u. Salisbury je ovo riesene i sam nava noce¬
kivanim, te ga je vie sucitivosti nego li isken pripisa
nije ni ona bola od drugi. Siikar Pava Rönning, koji ljubi
domu, i to je-
diplomatskom uplivu Kitchenerovu. Uistinu bit ce ovo rie¬
vre du ponien mit An Redel, je te reci¬
zatečen u uzkom,
senje najvec zasługa grosa Muravjeva, koji je ime Ru¬
dari častnika, koja jos por toda boca, ulice. Castnik
pomalo zagrijava
sije posledova u Parizu. Svakako je time najopanije pi-
je kao i oba njegova druga bez oruja, te bude od veden,
Ali ta sea brzo
tanje riesen, ako i mora za njim sliediti jos razprava
da se ne dogodi jos i veci skandal. Rönning bude pozvan
da tri dana, ali
nuzgrednih afrikih pitanih, ne racunajuti ovamo dakako
na doboj. Njegova dva prijatella du mu deveria, ali
i misso, da Fric
egipatskog pitania. Englezka slavi veliku pojedu, a koliko
on ne primi zazova. On je onog, koji ga je vredio i pri¬
prolaze a Frica
ta pojeda ostaja goreine francezkom narodu, to de se
mieren kanio, a to nie nikka uzrok doboju. U njega
trahi svoju uzu-
tek kanje pokazati.
stoji glas razuma vise nego li konvencjonalne regule asti.
ko na nade
Sibirska Veljeznica. Iz Petrograda dolazi auten¬
Posjeti ga ritmaistor Rohnstedt, covjek pravedan i posten,
joj odmah sve¬
tien viest, da de gradnia sibirske železnice biti do pro¬
koji osudjuje in poručnikov, alis ljudski ozira Rönning
aiser. Ona odmah
jeca g. 1900. sasvim gotova. Tako de jos prije zmaka de¬
sili, da se tuce, jer se inace mora poručnik samo no
A sta sam onda
vetnaestoga stoljeta moci provieljeni sviet da se sui tim naj-
degradovat, da i ubiti. Rönning sve to odbija. Slikaru, koji
I ona pita, nie
ogromnijim prometnim sedstvo, koje ce u povjest ozna-
se medium zarucio s Annom Riedel, daju savet, da od¬
sta, vel Theodor
čivati razdoble civilizacje te proizvesti jos nesluceni pre¬
putuje, ali on ostaje, prema zna pogibel, koja ga čeka.
oj ni govorio?
okret uarijskim stranama. Učasu, u kojem se u državah
Poručnik ne znajdi drugo zlaza, ubije Rönning. Gluma je
kad smo se zveli,
i narodi iztočne Azije pokazuje očiti znakovi ratore de¬
od početka pa do kraja vro zanimljiva, ali je opet — ka
veli ona u neiz-
avnik i druktenih uredaba, koji potjeu z najstarijih vre-
i Märchen“ vom zvedenju povarena, je ne cini ona
ubiti — Ona
mena ljudskoga ravitka; u času, u kojen su se evropske
utissak, to ga autor żeli da izvede. Rönninga nije nista silio, da
vec pokopan. U
vlasti nasle u tim stranama sveta na okupu, zelei svaka
odma baci poručniku u lice najven vrieu. On je teo¬
barem na niego
od njih da stede Sto vise upliva na ravitak tih novih odnosaja,
reticki savimu svom pravu, no cini nam se ipak odvise
Veiring se susi na
tomu dobiva sibirska železnica najven vanost te de
nemilordan prama častniku, kojemu je tim njegovim po-
ne de do¬
on prom redu pospesivati nove dogodaje vorben
stupanje tava buenos unisten. Ali nato sega og
daleko istoku. Da de sibirska železnica biti u prvom redu¬
dri nas gluma napete, te se tako może i tumaciti njen
ja, to je njegova
na korist dravi, koja ju je svojim troskom i prema stra-
uspieh.
on duhovit Covjek,
tegickim i prometnim zahtjevima svojega poloaja sagradila,
Tako smo u kratko označili rad Schnitzleroy na dra¬
pravi penik. Mi
o tom najmanje mogu sumniati njezini takmaci u daleko
matinom polju, Beckim se kritiarima cini, da Schnitzler
eine gubi seu
Aziji, koji de taj uspich civilizacje i tehnikoga napredka
prede nit dobre stare tradicije. U svom „Liebelei-u. cuju
na stvar. I to je
pozdravitis manje zanosa i radosti nego i ostali narodi,
se kadikad sasvim tibi Grillparzerovi glasovi, a jos esce
skrena uspieha.
koji se ne imadu bojati takove utakmice.
sie Schnitzler na Bauernfelda, maistra gracioso pro¬
ei wild. Cin se
Ako je poglaviti element snage anglosaske pasmine
zainog dijaloga.
selon
bilo dose more te je ona na tom elementu dose suvereno
Ali uza sve to ne smijemo da zaboravimo, da je
jetno kupalisto
vadala, prestat ée do skora niezna motu daleko istotnih
Schnitzler dekadenat. Nesto sumorna, tezka lei u svim nie-
los prima
strana, kojim se je Rusija priblizila s kopna, te des kona
govim delia, pa valida i u njemu samom. Zato se on
ja kupa-
gledati da posvoji ogromnu istotnu obala. Suezkanal, koji
u brzo utrudi i vecim delima nije dorso. Do sada bar¬
i za sebe, živi po¬
je do sada glavna pruga do istotne Azije i koji se danas faktien
nije mogao da se digne nad dramatsku skicu, nad nabaenu
Karinski. je-
nalazi u engekin ruku, gubi svoju vanost prema sibirskoj
genre sliku. On nije boat, ali imade prednost, da ono
li njegov pokusa,
železnici, koja ogromnimi svojimi dimensijami potajuje
A. Sr.
malo to ima, prikaże spreto i dra esto.
raljuden veli, da
in Schneider